Home Rizici od EMP i upravljanje njima
 
RIZICI OD EMP
 
Rizik je jasno i precizno definisana mera za koju postoji "metar"

 

DalekovodRizik od tople vodeGromovi
U blizini dalekovoda po telu prolaznika se indukuju struje.Kao što i malo vruće vode, u posebnim okolnostima, može prouzrokovati štetu - tako i EMP u određenim okolnostima može prouzrokovati štetu.EMP munje na sve većoj udaljenosti uništava elektronske uređaje široke potrošnje
Trafo stanicaVestacki delovi telaPejsmejker
Od ispravnog rada trafostanice zavisi mnogo delatnosti u gradu.Veštački delovi tela su osetljivi na EMP Elektronska pomagala poput stimulatora srca moraju biti zaštićeni od EMP.

 

Rizik je složena mera koja objedinjuje dve veličine i to: nivo opasnosti i stepen mogućnosti realizacije rizičnog scenarija kada opasnost može da nanese štetu.

Opasnost mogu biti supstance, predmeti, uređaji ali i energije. Da li je opasnost voda, bez koje nema života? Jeste, jer pri određenim okolnostima (rizičnim scenarijima) ona može da bude uzrok prestanka života, kada je nema dovoljno (dehidracija organizma), ali i kada je ima previše (davljenje). Nije reč samo o količini. Moguće je udaviti se i vodom koja stane u običnu čašu ako se unosi u organizam brže nego što on može da je primi, a pri tom se ne dozvoljava njeno rasipanje. Takođe, dovoljna je posuda sa malo vruće vode da se u određenim okolnostima izazove znatna šteta.

Opasnost može biti veća ili manja.Veća opasnost pri istom scenariju donosi i veću štetu. Zbog toga je važno izmeriti opasnost. Nivo opasnosti može se izraziti i jedinicama u kojima se izražava šteta, na primer u novcu. Naravno, postoje gubici za koje se smatra da se ne mogu izraziti u novcu, barem ne u celosti, i tada se rizik izražava kvalitativno.

 

Rizični Scenario

To je opis događaja koji dovode do štete

 

Da bi nastala šteta, mora se realizovati skup događaja koji zadovoljavaju uslove neophodne da bi moglo doći do štete. Obično se takav skup događaja naziva rizični scenario. Zbog toga je važno pre upuštanja u neki proces definisati rizične scenarije. Na primer: Jednog jesenjeg vikenda odlučimo da odemo na izlet. Šta može da nam se dogodi? Pljuskovi su još uvek mogući. Ako krenemo bez kišobrana i kišnog mantila, možemo se zateći na prostoru gde ne možemo da se sklonimo od kiše. Zbog toga možemo da pokisnemo i da se prehladimo. Za lečenje su nam potrebni lekovi (neplanirani troškovi). Izostanak sa posla dovodi do gubitka dela sigurne zarade. Možda bismo izgubili i neki posao (neostvarena dobit). Dakle, da bi postojao rizik od opisanih gubitaka nije dovoljno da pada kiša (opasnost), neophodno je da se zateknemo bez kišobrana i kišnog mantila na mestu gde ne možemo da se sklonimo (okolnosti opisane rizičnim scenarijom).

 

Mogućnost

To je matematička veličina koja se koristi umesto verovatnoće kada nema uslova za izračunavanje verovatnoće

 

Mogućnost pojave rizičnog scenarija jeste broj koji ima smisla ako je definisan za određeni prostor i određeno vreme. Na primer: mogućnost da se dogodi šteta u prosečno opremljenom domaćinstvu u godini dana jeste jedan broj, a za period od dve godine bio bi drugi broj. Takođe, bitan je i prostor, koji je ovde opisan kao prosečno domaćinstvo. Ako nije reč o domaćinstvu, već na primer o školi ili laboratoriji – broj će biti drugačiji.

Kada postoji brojno i dobro opisano iskustvo, tada se umesto mogućnosti može koristiti pojam verovatnoće. Za izračunavanje verovatnoće postoje strogi uslovi vezani za broj i kvalitet podataka. Ako ti uslovi nisu zadovoljeni, onda vrednost koja se dobije izrazima za njeno izračunavanje postaje besmislena (ne može se ni govoriti o tačnosti). Upravo to je sve češći slučaj – nedovoljan broj i loš kvalitet podataka. U takvim slučajevima mnogo je bolje koristiti pojam „mogućnost“ koji ima šire značenje od pojma „verovatnoća“ i koji omogućava kontrolu greške izračunavanja.

 

Elektromagnetska polja (EMP)

Kao nosilac energije EMP može da gradi, ali i da razara, a kao nosilac informacije može da omogući komunikaciju, ali i da je spreči.

 

Elektromagnetska polja (EMP) neophodna su za stvaranje i održavanje materije i života u obliku kakav poznajemo. Ukidanje prirodnih EMP ugrozilo bi život.

Na primer; ukidanjem Zemljinog magnetskog polja nestao bi štit koji nas čuva od smrtonosnih posledica bombardovanja visokoenergetskih čestica iz kosmosa. Bez tog prirodnog magnetskog štita najveći broj živih organizama bio bi uništen.

Veštački proizvedenim EMP možemo ne samo da pomognemo bolesnom organizmu u smislu dijagnostike i terapije, nego i da omogućimo da molekule leka uđu u ćeliju, koja je bez delovanja vanjskog EMP nepropusna (elektrohemoterapija). Međutim, ljudi mogu, sa namerom ili bez nje, i da ugroze zdravlje, izazovu nekontrolisane reakcije mnogih uređaja i sistema, pa čak i da razore život elektromagnetskim poljima. Zbog toga EMP predstavljaju opasnost.

 

Kako EMP mogu izazvati štetu ?

Svojom energijom savlađujući zaštitu; zaobilazeći zaštitu - menjajući informaciju; slabeći zaštitu i omogućavajući drugim opasnostima da deluju

 

Elektromagnetska polja mogu, u određenim slučajevima, prouzrokovati štetu ljudima na više načina. Neki od njih su:

  1. Direktnim delovanjem na ljudski organizam, izazivaju npr. opekotine, kataraktu i dr.

  2. Direktnim delovanjem na ljudski organizam, izazivaju kontrakciju mišića i usled toga, u pojedinim slučajevima, fizičke povrede nastale npr. padom.
  3. Direktnim delovanjem na ljudski organizam, izazivaju zagrevanje implantanata u organizmu ili nekontrolisane reakcije ugrađenih elektronskih stimulatora.
  4. Slabljenjem zaštitnih sistema organizma, npr. delova koji omogućavaju termoregulaciju, ili slabljenjem nadzora imunog sistema nad pritajenim infekcijama, potencijalnim karcinomima i bolestima srca koji usled toga mogu da buknu.
  5. Dugotrajan strah od mogućih posledica izlaganju EMP takođe izaziva slabljenje nadzora imunog sistema nad pritajenim bolestima u organizmu.
  6. Delovanjem na uređaje kod kojih se ometanjem mogu izazvati nekontrolisane kretnje mašina, vozila ili letelica, čime se posredno ugrožavaju zdravlje i život ljudi iz neposredne blizine ili onih koji su u njima.
  7. Delovanjem na uređaje kod kojih mogu da izazovu nekontrolisane reakcije i time naruše tehničko-tehnološki ili poslovni proces, što može da izazove nastanak materijalnih i finansijskih gubitaka i/ili da ugrozi radnu i životnu sredinu.
  8. Promenom vrednosti elektromagnetskih karakteristika u životnoj sredini menja se i vrednost nekretnina i zemljišta na tom prostoru. Na primer, smanjuje se tržišna vrednost stanova u zoni gde su elektromagnetska polja viša od vrednosti dozvoljenih u razvijenijim državama. Ili, povećanje nivoa elektromagnetskog šuma znatno poskupljuje uvođenje novih tehnologija, koje su osetljive na elektromagnetska polja.

Izvor temperature

 

Kada EMP mogu naneti štetu?

Kada je materijal od kojeg je sagrađen uređaj ili organizam osetljiv na karakteristike električnih struja indukovanih EMP u njima. Kada je delovanje uređaja ili organizma osetljivo na promenu informacije u njima - izazvanih EMP.

 

Ako se za neke organizme ili uređaje kaže da su osetljivi na EMP (potencijalne žrtve), to je važna informacija, ali ne i dovoljna da bi se mogla proceniti moguća šteta. S obzirom na to da EMP mogu biti vrlo različiti (po frekvenciji, talasnom obliku, polarizaciji), treba utvrditi osetljivost na EMP tačno definisanih karakteristika. Potencijalna žrtva nije osetljiva na sva EMP.

 

Npr., meso u mikrotalasnoj peći možete skuvati za 10 minuta, sa EMP čija je frekvencija 2450 MHz, ali to ne biste mogli sa EMP frekvencije 50 Hz. Ili, ako iz mikrotalasne peći ističe energija (EMP 2450 MHz), njome možete da ometate bežičnu računarsku mrežu u blizini, ali ne i peglu ili radio koji radi na srednjem talasu. Ipak, potencijalna žrtva osetljiva na izloženost određenih EMP biće ugrožena tek ako dođe do sprege između njih. Sprega je pojam koji opisuje stanje kada EMP predaje energiju potencijalnoj žrtvi. Takvo stanje se uspostavlja ako se EMP i potencijalna žrtva nalaze u određenom međusobnom položaju.

Kod delovanja na ljude, EMP može da nanese štetu na direktan i indirektan način. Direktan način je kada EMP svojom energijom izaziva procese na nivou ćelije, organa i organizma. Indirektno je kada osoba oseća stalan pritajeni strah od mogućih posledica delovanja EMP u svojoj radnoj ili životnoj okolini. Strah može biti bez realnog osnova, kao posledica neznanja, ali izaziva stvarne biohemijske promene u organizmu koje slabe zaštitni sistem organizma.

 

Kako možemo umanjiti moguću štetu?

Poznavanjem stvarnog stanja, smanjivanjem osetljivosti i sprege sa EMP

 

Štetu možemo umanjiti smanjujući osetljivost potencijalne žrtve i/ili smanjujući spregu između EMP i potencijalne žrtve. Naravno, rizik od finansijske štete možemo da podelimo sa osiguravajućim društvom.

Osetljivost na EMP kod uređaja i sistema smanjuje se tako da se: postavi elektromagnetska barijera, u nju se ugrade elementi ili sklopovi za zaštitu, upotrebe se elementi koji mogu podneti veća naprezanja i definiše im se režim rada na način koji je otporniji na smetnje. To se postiže efikasno u toku projektovanja i njihove izrade. Smanjenje osetljivosti gotovog uređaja skoro uvek je skuplje, često nedovoljno efikasno i ponekad nemoguće bez narušavanja njegove osnovne funkcije. To znači da pre izgradnje nekog sistema ili kupovine uređaja treba voditi računa o uslovima u kojima on može pouzdano raditi i stvarnim uslovima u kojima se može naći u toku svog životnog veka. Takođe, treba voditi računa o tome da li će tokom rada ugroziti rad drugih uređaja ili životnu sredinu.
Smanjenje sprege uređaja, tehničkog sistema i ljudi sa EMP može se realizovati promenom njihovog položaja u odnosu na EMP, kao i smanjenjem vremena izlaganja.

Upoznavanje ljudi sa činjenicama u vezi sa EMP u njihovoj radnoj i životnoj okolini u cilju je eliminacije bezrazložnog straha.

Nije redak slučaj da u prostoru postoji više izvora EMP, gde nijedan od njih samostalno ne može naneti štetu živom organizmu ili uređajima. Ipak, svi zajedno stvaraju uslove koji mogu prouzrokovati štetu. Tada se umanjivanje rizika od šteta postiže odgovarajućim prostornim rasporedom izvora i potencijalnih žrtava, kao i usklađivanjem vremena njihovog rada.

 

Koliko je vremena potrebno da se uoči šteta od EMP ?

Nekad odmah, nekad posle više meseci, nekad nećemo prepoznati da je pravi uzročnik štete EMP.

 

AvioniItalija
Zbog nedopuštenog nivoa rizika u mnogim avionima nije dozvoljena upotreba mobilnog telefonaJedan od načina smanjenja rizika od elektromagnetskih polja u Italiji je definisanje minimalne udaljenosti stambene zgrade od dalekovoda.

Često se prvo uoči šteta, a onda se pokaže da nije jednostavno identifikovati uzrok. To se događa i kod šteta koje nastaju od EMP.

Kod uređaja

Uređaj može da otkaže za vreme ili neposredno nakon delovanja EMP, a to se događa u slučajevima velikih gustina snaga koje izazivaju jako zagrevanje materijala. Posledice su najčešće trenutne i jasno vidljive zbog fizičkih promena na elementima. Kod manjih energija, na nekim mestima može doći samo do kratkog preskoka varnice bez trajnog oštećenja. Ako je reč o radio-aparatu, slušalac to može čuti kao pucketanje i ne može se govoriti o nekoj šteti. Sledeći slučaj je kada je EMP vrlo male energije ali može u električnim kolima uređaja da promeni informaciju. Tu nema nikakavih oštećenja koja se kasnije mogu uočiti, ali rezultati su pogrešni – na primer, dugovanje firme je povećano za jednu nulu. U ovakvim slučajevima, da bi se šteta uočila mogu proći dani i meseci, a i kada se uoči ne može se uvek pouzdano utvrditi uzrok. Koja je preventiva u takvim slučajevima? Najsigurnije rešenje su mere zaštite koje će takve rizične scenarije učiniti vrlo malo mogućim uz povremenu kontrolu nivoa elektromagnetskih smetnji u tom prostoru. To je posebno važno jer se broj i spektar uređaja koji stvaraju elektromagnetske smetnje u datom prostoru vremenom menjaju, a vlasnici takvih uređaja ili sistema nemaju obavezu da o tome informišu potencijalno zainteresovane.

Kod ljudi

Posledice delovanja EMP na ljude zavise od karakteristika EMP, stanja ljudskog organizma i vremena izlaganja (nekad je dovoljnan delić sekunde, a nekad je potrebno da proteknu sati neprekidnog izlaganja ili dani i meseci povremenog izlaganja da bi došlo do štete). Ipak, moguće je načelno govoriti o tome kada sve čovek može biti svestan štetnog delovanja EMP.

Trenutna reakcija i uočavanje problema mogući su usled EMP koja izazivaju površinske električne struje po telu izloženog, dovoljne da izazovu reakciju dela njegovih mišića. Slično je i kod izlaganja većim gustinama snage EMP kada može doći do površinskih opekotina praćenih bolom.

EMP prodire i u telo organizma i zagreva njegovu unutrašnjost. U takvim slučajevima čovek ne oseća bol, nema mehanizam koji bi ga upozorio da je u toku unutrašnje zagrevanje njegovih organa. Posledice može uočiti tek preko drugih zdravstvenih problema izazvanih zagrevanjem, a da i ne zna uzrok njihovog nastanka.

Pojava katarakte (zamućenje sočiva) posledica je povremenog povišenja temperature očiju usled izlaganja mikrotalasnim poljima niskog intenziteta. Polja visokog intenziteta bi trenutno stvorila opekotine. Kako katarakta može biti posledica izlaganja toplim isparenjima u radnoj sredini ili kao posledica starosti, njena pojava ne mora biti uvek povezana sa mikrotalasnim poljem.

Katarakta
Zdravo oko i oko sa kataraktom. Katarakta je poznata posledica ozračavanja mikrotalasima.

Danas, ne postoje dileme o tome da mnoge ćelije živog organizma na slaba elektromagnetska polja reaguju sintezom proteina stresa. Ova reakcija ćelija jeste vrsta zaštite organizma od stresne pojave – promene karakteristika sredine u okolini ćelija.

 

hsp40

Potrebna gustina energije za iniciranje sinteze proteina stresa zavisi od oblika energije. IU odnosu na toplotu ćelja je 100000000000000 puta osetljivija na elektromagnetsko polje. Za sintezu Hsp40 potrebno je magnetsko polje od 50Hz jačine 0.8mT ili povišenje temperature za 5.5° C.
Ovaj protein stresa (Hsp40) sitetizuje ljudski organizam kada je izložen EMP 50Hz (polju dalekovoda ili kućne električne mreže)

Organizam je pripremljen da podnese udar promene, ali to dovodi do umanjenja nadzora imunog sistema nad pritajenim infekcijama, karcinomima i bolestima srca, što im omogućava da buknu. Da bi se pojavile posledice slabljenja nadzora nad pritajenim bolestima, treba da prođe neko vreme. Zdravstveni problemi su se pojavili ne zato što ih je izazvalo EMP, već zato što je polje oslabilo zaštitu organizma. Posledice slabljenja nadzora zavise od stanja svakog organizma u dužem periodu, a ono je promenljivo. Zbog toga je vrlo teško pojavu bolesti pouzdano povezati sa EMP. Imajući to u vidu, više zemalja iz Evropske unije iskoristilo je načelo opreza i znatno smanjilo granice dopuštenog izlaganja stanovništva EMP koje je definisala EU. To je učinjeno na više načina, a najčešće tako što su zemlje definisale posebno osetljive zone kao što su: škole, bolnice, prostori za zabavu i odmor i sl., gde su propisale znatno niže granice od preporuka EU.

Kuca ispod dalekovoda
Neki smatraju, da ovakvi primeri dokazuju da su bojaznosti od elektromagnetskih polja preuveličani. Drugi, da je ovo očiti primer manipulacije neznanjem. U mnogim državama ovakvi slučajevi nisu dozvoljeni...

 

UPRAVLJANJE RIZIKOM

Dovođenje rizika na nivo prihvatljiv po ugroženog

 

Upravljanje rizikom je postupak u kome se utvrđuje postojeći rizik i dovodi na nivo prihvatljiv po ugroženog. Danas se to smatra osnovom održivog razvoja društva, porodice i pojedinca.

Neodgovorno je i društveno neprihvatljivo izlagati sebe i druge opasnostima koje donose nekontrolisani rizik. Na primer; nedopustivo je voziti auto ili koristiti mikrotalasnu peć, a ne proveravati povremeno njihovu bezbednost.

Upravljanje rizikom realizuje se u nekoliko koraka, i to:

  1. Utvrđivanje opasnosti i potencijalne žrtve.

  2. Utvrđivanjei rizičnih scenarija.
  3. Proračunavanje postojećih rizika za definisane rizične scenarije za dati vremenski period.
  4. Analiziranje održivosti potencijalno ugroženih pri datim štetama.
  5. Utvrđivanje prihvatljivog rizika za ugroženog.
  6. Projektovanje organizacionih, administrativnih, tehničkih i finansijskih mera za dovođenje postojećeg rizika na nivo prihvatljivog rizika.
  7. Realizovanje mera za ostvarenje prihvatljivog rizika.

Kisobran
Slušamo meterologe, i kada kažu da će uskoro kiša - mi ponesemo kišobran. To je upravljanje rizikom koje treba primeniti i u ostalim oblastima.

 

PRIHVATLJIVI RIZIK

 

Rizik čiju štetu možemo da podnesemo, a da pri tom ne ugrozimo ono što je za nas posebna vrednost.

Prihvatljiv rizik je pojam koji ukazuje na nivo štete koji može nastati, a da ugroženi to podnese na način koji neće ugroziti njegov opstanak.

Prihvatljiv rizik zavisi od stanja resursa ugroženog i njegovog položaja u sredini gde treba da se održi. Zbog toga je prihvatljiv rizik vrednost koja se vremenom menja. Treba jasno ukazati da se znatno razlikuju prihvatljivi rizici za: državu, društvo, porodicu i pojedinca i to kako po definiciji tako i po metodologiji izračunavanja. Po pravilu, prihvatljivi rizik nekog konkretnog subjekta (organizacija, porodica ili pojedinac) razlikuje se po vrednosti od prihvatljivog rizika grupe.

Troškove za spuštanje nivoa prihvatljivog rizika grupe plaćaju svi njeni članovi prema zajedničkim kriterijumima i mogućnošću najslabijeg u grupi. To ostavlja prostor da pojedinci koji imaju strože kriterijume i veće mogućnosti dodatnim akcijama dalje spuštaju nivo rizika. Bogatiji pojedinci i grupe imaju mogućnost da žive sa manjim rizicima – što njihov život čini kvalitetnijim i stabilnijim. Mudrost se sastoji u tome da se društvo ili pojedinac dobrovoljno ne opterećuju onim opasnostima čiji rizik ne mogu da dovedu na prihvatljiv nivo.

Tokom rada mnogih proizvoda nastaju takve promene da raste rizik od gubitaka usled mogućih šteta. U tu grupu proizvoda spadaju automobili ali i mikrotalasne peći. Zbog toga se za takve proizvode povremeno obavljaju kontrole i to karakteristika koje ukazuju na nivo rizika. Ipak, između pomenuta dva proizvoda postoji znatna razlika.

Automobil je tehnički proizvod kojim vozač može da nanese nenadoknadivu štetu drugim licima, koji ni na koji način ne mogu da utiču na ispravnost automobila. Vozač automobila i država načinom organizovanja saobraćaja opterećuju druge učesnike u saobraćaju rizikom. Nivo takvog rizika mora biti društveno prihvatljiv (da bi saobraćaj bio održiv). Društveno prihvatljiv znači da se društvo složilo da može da podnese troškove za spuštanje rizika do tog nivoa. Zbog toga država, kao jednu od mera spuštanja rizika, nameće zakonsku obavezu svim vozačima da ne mogu koristiti automobil koji se smatra nebezbednim, a da se njegova ispravnost mora proveravati jednom godišnje i to na tačno definisan način u servisima osposobljenim za takva ispitivanja. Naravno, vozać ispituje ispravnost vozila kad god oseti da za to postoji potreba. Tako vozač uspostavlja lični nivo prihvatljivog rizika, s tim da on ne može biti viši od društveno prihvatljivog rizika. Država je to omogućila obezbedivši da za vozila koja se prodaju na njenom tržištu moraju postojati servisi koji će omogućiti vozaču da obavlja tehničke preglede i održavanje.

Kod mikrotalasnih peći je drugačiji slučaj, jer su to tehnički proizvodi koji mogu da ugroze pre svega onog ko je odgovoran za njihovu upotrebu. U takvim slučajevima država samo obezbeđuje uslove da korisnik mikrotalasne peći može da obavi njihov pregled i održavanje, na tehnički korektan način i u skladu sa postojećim standardima, kad god oseti da ima potrebu za tim, kako bi rizik od gubitaka kojim se sam opteretio bio na prihvatljivom nivou.

Sve organizovane države na svetu, kada je reč o novim automobilima i mikrotalasnim pećima, dakle o tehničkim sredstvima kojima može biti ugrožena bezbednost ljudi, zakonski obezbeđuju da se na tržište mogu izneti samo ako se prethodno utvrdi da su ispunjeni svi zahtevi vezani za bezbednost.

Sve što je rečeno važi za slučaj kada vlasnici koriste automobile i mikrotalasne peći za lične potrebe. Kada su automobili i mikrotalasne peći sredstva za rad u radnoj organizaciji, tada vlasnik (poslodavac) ima zakonsku obavezu da definiše rizike koji postoje za svako radno mesto pa tako i za radna mesta vozača automobila i stručnjaka koji radi sa mikrotalasnom peći u laboratoriji ili kuvara u kuhinji. Vlasnik ima obavezu da prati promenu rizika na svakom radnom mestu, posebno tamo gde se tehničke karakteristike sredstava za rad menjaju, i da na vreme preduzima neophodne mere, a koje su definisane zakonom i direkivama Evropske unije.

 

RIZIK I NOVE TEHNOLOGIJE U ELEKTRONICI

 

Nove tehnologije nas ne oslobađaju rizika, suprotno, one nameću sve veću potrebu za upravljanje rizicima.

 

Već duži period postoji izrazita tendencija da se okružujemo električnim i elektronskim uređajima koji nam pomažu da organizujemo mnoge procese: na poslu, kod kuće, u bolnici, na putovanju itd. i to na nivou koji je neophodan.

 

Neke procese i ne bismo mogli realizovati bez takvih uređaja. Na taj način smo postali sve zavisniji od njihovog ispravnog rada. Pad računarskog sistema u banci, smetnje koje menjaju značenje poruka koje šaljemo pomoću elektromagnetskih polja, kvar na mikrotalasnoj peći koji može da nam ošteti oči, prekid rada elektronskog stimulatora srca, pad elektroenergetskog sistema i mnogi drugi slučajevi mogu da parališu, ugroze, a u nekim slučajevima, lokalno, i da razore život. Postignuti lični, porodični ili napredak društva može biti vrlo grubo poništen zbog štete usled neispravnog rada uređaja koji koristimo, ili ako se nađemo direktno izloženi EMP čiji je nivo dovoljan da nam ugrozi zdravlje ili život.

Nove tehnologije u elektronici omogućile su proizvodnju minijaturnih komponenata i sklopova. To je donelo mnogo novih mogućnosti, ali je istovremeno uređaje učinilo osetljivijim na elektromagnetska polja. Dovoljno je samo pogledati koliko se povećao radijus oštećenja od elektromagnetskog polja stvorenog atmosferskim pražnjenjem u odnosu na npr. 1970. god. Elektronska cev, koja je ranije bila sastavni deo svakog televizora, je oko milion puta otpornija na elektromagnetske smetnje u odnosu na tranzistor. Ova opšta saznanja dovela su do zaključka u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO) da je preduslov daljeg razvoja – unapređenje mera i postupaka za očuvanje elektromagnetske kompatibilnosti, čime će se rizici od šteta nastalih od sve prisutnijih elektromagnetskih polja držati na prihvatljivom nivou. Slično tome, i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) stavila je u svoj fokus delovanje elektromagnetskih polja na ljude, i u skladu s tim stalno podstiče kontrolu u toj oblasti na svim nivoima (od pojedinca do države).

Komponente
Što su elementi manji, to su osetljiviji i zahtevaju bolju zaštitu od EMP.

Podaci o štetama osiguravajućih društava u razvijenim zemljama su na vrlo očigledan način ukazali na problem vezan za osetljivost novih tehnologija u elektronici. To je dovelo do razvoja brojnih mera zaštite, koje treba da smanje osetljivost ugroženih tehničkih sredstava i uređaja, nepotrebne elektromagnetske emisije i nepoželjne elektromagnetske sprege. Znak „CE“ na proizvodima je poruka proizvođača da je proizvod napravljen u skladu sa svim zahtevima koje je Evropska unija postavila, a tiču se bezbednosti korisnika proizvoda. Tu spadaju i zaštite vezane za elektromagnetska polja. Države su u okviru svog dela upravljanja rizikom organizovale inspekcijske službe da kontrolišu da li na tržištu proizvodi sa znakom „CE“ zaista zaslužuju da imaju taj znak ili je reč o obmani potrošača. Problem obmane potrošača posebno se ispoljava u vremenu razvoja dvostuke proizvodnje (za siromašnog i bogatog kupca) i sve prisutnijih falsifikata na tržištima širom sveta.