PRINCIP RADA MTP

Podsećanje ili upoznavanje sa nekim karakteristikama mikrotalasa, molekula vode i prostiranje toplote kroz hranu može olakšati razumevanje principa rada MTP.

 

MIKROTALASI

Mikrotalasi su elektromagnetski talasi koji su pogodni da prodru u hranu i zagreju je, a da joj pri tome ne promene hemijski sastav.

EMP
Mikrotalas iz MTP je elektromagnetski talas dužine 12.2 cm. On se sastoji od međusobno uslovljenih oscilacija električnog i magnetskog polja.

Mikrotalasom se naziva elektromagnetski talas čija je talasna dužina u vazduhu od 1 mm do 30 cm. U MTP se stvaraju mikrotalasi dužine 12.2 cm Kada bismo u prostoru gde postoji mikrotalas na neki čaroban način zaustavili vreme, mogli bismo izmeriti jačine električnog i magnetskog polja (sastavnih delova mikrotalasa) u tačkama pravca duž koga se talas kreće. Videli bismo da se na dužini od 12.2 cm jačina menja od tačke do tačke. U prvoj tački jačina, oba polja, jeste nula. U sledećim tačkama jačine polja rastu do maksimalne vrednosti, da bi zatim padale ponovo na nulu, počele da rastu u suprotnom smeru do maksimalne vrednosti, a onda ponovo pale na nulu. To čini jedan ciklus. Posmatrajmo taj talasić i pustimo vreme da teče. Videćemo da se on pomera kroz vazduh brzinom svetlosti. U nekoj drugoj sredini, na primer iz vazduha mikrotalas ulazi u šargarepu koju kuvamo u MTP, sa mikrotalasom će se desiti neke promene. Vreme njegovog trajanja (vreme potrebno za jedan ciklus) ostaće nepromenjeno, ali će se skratiti njegova dužina (neće više biti 12.2 cm) a brzina prostiranja postaće mu manja od brzine svetlosti. Kada izađe iz šargarepe, ponovo će imati dužinu od 12.2 cm i brzinu prostiranja svetlosti.

Ako u prostoru gde prolazi talas naiđe na naelektrisane čestice, one će se pokrenuti pod delovanjem polja talasa, na račun energije talasa, a talas će oslabiti za toliko izgubljene energije. Energija koju mikrotalas poseduje može da u biološkom tkivu (npr. mesu) pokrene slobodne naelektrisane čestice (elektrone i jone) i polarizovane molekule, ali ne može sam da izvrši jonizaciju, niti da razbija molekule i time menja hemijski sastav sredine kroz koju prolazi. Zbog toga mikrotalasi spadaju u nejonizujuća elektromagnetska polja (za razliku od X i gama talasa).

U gornjem prikazu posmatrali smo skup tačaka duž pravca prostiranja mikrotalasa i raspodelu jačine polja (električnog i magnetskog) u njima. Posmatrajmo sada samo jednu tačku kroz koju prolaze mikrotalasi. Ako posmatranje traje jednu sekundu za to vreme će kroz tu tačku proći 2.540.000.000 talasića, odnosno u njoj će se realizovati 2.540.000.000 ciklusa (promena jačine polja od nula do maksimuma i ponovo do nule, u jednom smeru, i to isto samo u suprotnom smeru). Ako u posmatranoj tački postoji naelektrisana čestica, na nju će delovati električno polje mikrotalasa; delovanje se ispoljava kao fizička sila na česticu čija jačina i smer prati promene električnog polja. To znači da će u jednoj sekundi fizička sila dostići 2 x 2.540.000.000 puta svoj maksimum i toliko puta će joj se promeniti smer. Zbog toga će naelektrisanje ličiti na mali usidreni čamac na moru koji se usled delovanja talasa podiže i spušta.

U ovom prikazu cilj je bio da se ukaže na to da se mikrotalasi u vazduhu kreću brzinom svetlosti (u drugim sredinama brzina je manja) i da se naelektrisane čestice i polarizovane molekule, koje su obuhvaćene njegovim poljem, pokreću. Takođe, da mikrotalasi ne mogu da izvrše jonizaciju biološkog tkiva, a to znači da ne mogu stvarati nove ili razgrađivati postojeće molekule (menjati hemijski sastav).