Home Pitanja i odgovori

Pitanja i odgovori

1) Šta su elektromagnetska polja?

Još uvek se ne zna šta su zapravo elektromagnetska polja. Ipak, zna se kako nastaju, kako se prostiru i kako deluju na materiju, tehničke konstrukcije i uređaje. To je dovoljno da možemo da ih koristimo u mnogim oblastima i da možemo da se zaštitimo od njih u mnogim slučajevima. Razvijeni su moćni računarski modeli i merni metodi koji omogućavaju da predvidimo posledice delovanja elektromagnetskih polja na uređaje i tehničke sisteme i za okolnosti koje su moguće, ali se još nisu dogodile. 

Problemi se javljaju kod delovanja elektromagnetskih polja na žive organizme, posebno kod raznih oblika dugotrajnog izlaganja slabim elektromagnetskim poljima. Jedan od razloga je i nedovoljno poznavanje funkcionisanja ćelija u organizmu. Istraživanja u ovoj oblasti se sve više podstiču i danas može da se kaže da će nauka, u skladu sa novim saznanjima, vremenom samo otkrivati nove pragove osetljivosti organizma.

 

2) Šta su to granični nivoi izlaganja stanovništva?

Granični nivoi izlaganja stanovništva služe za sprečavanje situacija u kojima bi nekontrolisano izlaganje elektromagnetskim poljima moglo nekim stanovnicima da naruši zdravlje. Granične nivoe za neku državu propisuju organi te države, ali se često omogućava da to mogu učiniti i njene lokalne samouprave. Po pravilu, u takvim slučajevima lokalna samouprava propisuje niže nivoe (stroži uslovi).  

Granične vrednosti izalganja ljudi elektromagnetskim poljima definišu  se kao bazne i referentne.   

Bazne granične vrednosti, koje je definisala Svetska zdravstvena organizacija, utvrđene su na osnovu energetskog praga štetnog delovanja na ljude umanjeno za faktor sigurnosti (za stanovništvo 50, a za profesionalno izlaganje 10).  Savet Evrope je, jednom svojom posebnom Preporukom, omogućio svojim državama  članicama da mogu doneti i strožije kriterijume.

Referentne granične vrednosti  su nivoi polja koji služe za praktičnu procenu izloženosti, kako bi se odredila verovatnoća da bazična ograničenja budu prekoračena. 

Granični nivoi izlaganja za radnike, koji su na radnom mestu izloženi delovanju elektromagnetskog polja zbog prirode njihovog posla, su po pravilu viši od graničnih nivoa izlaganja za stanovništvo. To je zato što se polazi od pretpostavke da se radnici nalaze u uslovima kontrolisanog izlaganja elektromagnetskim poljima, da su upoznati sa karakteristikama polja kojem su izloženi, i da su obučeni da primene mere zaštite.

Primena graničnih nivoa polja zahteva prethodno utvrđivanje da li su zadovoljeni određeni uslovi. Uslovi se mogu svrstati u tri kategorije, i to uslovi koji ukoliko nisu ispunjeni:  

1. onemogućavaju upotrebu graničnih nivoa,
2. traže preračunavanje vrednosti graničnih nivoa izlaganja, tj. pri određenim scenarijima, granični nivoi poprimaju druge verdnosti, i 
3. traže preračunavanje vrednosti koje pokazuju instrumenti. 
Takođe, primena graničih vrednosti često zahteva određeni broj merenja u zadanom vremenskom intervalu i njihovo usrednjavanja na definisan način.

3) Da li postoji saglasnost oko baznih vrednosti koje ne smeju biti prekoračene?

U suštini, bazne vrednosti zavise od kriterijuma koji definiše šta predstavlja promenu zdravstvenog stanja ljudi. Svi se slažu da i elektromagnetska polja i vrlo niskih nivoa, u odnosu na granične vrednosti koje je preporučila Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizujućeg zračenja (ICNIRP), izazivaju biohemijske procese u organizmu. Ipak, u ICNIRP smatraju da to još ne znači da će doći do zdravstvenog problema, jer će prirodni zaštnini mehanizmi u organizmu to do određene granice sprečavati. Kada ta granica bude pređena, može doći do nekontrolisane kontrakcije mišića, zbog pobuđivenja dela nervnog sistema ili do povećanja temperature tkiva, što može dovesti do zdravsvenih problema. Vrednosti kod kojih dolazi do termičkog efekta multiplicirane su faktorom sigurnosti. Zbog toga se u standardima nekih država i Evropske unije (Predstandard CENELEC-a), koji zasnivaju svoje odluke na stavovima ICNIRP, uz definiciju baznih i referentnih nivoa izlaganja posebno napominje da se one odnose samo za termičke efekte i efekte koji se brzo ispoljavaju

Drugi pristup, čiji je nosilac Rusija, jeste da su bazne vrednosti polja one vrednosti pri kojima dolazi do poremećaja homeostaze (uključujući i reproduktivne funkcije organizma), i pri kojima postoji opterećenje mehanizma za zaštitu i adaptaciju organizma u kraćem i/ili dužem vremenskom perjodu. U Rusiji smatraju da su njihova sistematska 55 - godišnja istraživanja omogućila da se otkriju najosetljiviji sistemi ljudskog organizma na delovanje elektromagnetskih polja, to su: nervni, endokrini, imuni, reproduktivni i kardiovaskularni sistem. Oni smatraju da se zdravstveni efekti tokom dugogodišnjeg izlaganja kumuliraju, tako da se mogu pojaviti “zakasnele” posledice koje uključuju degenerativne procese u centralnom nervnom sistemu, leukemiju, tumore mozga, hormonalne i kardiovaskularne bolesti. Ističu da elektromagnetska polja mogu biti posebno opasna po decu, trudnice i ljude sa bolestima: centralnog nervnog sistema, kardiovaskularnog sistema, hormonalnim poremećajima, alergijama, kao i za osobe sa oslabljenim imunim sistemom. Ruski sanitarni i epidemiološki standardi i propisi (SanPiN) za zaštitu stanovnika od delovanja elektromagnetskih polja temelje se na iznetim zaključcima i do devedesetih godina prošlog veka su bili najstroži.

Novija istraživanja sve više daju za pravo drugom pristupu. Danas, neke države u Evropi, za područja povećene osetljivosti,  imaju propisane niže granične nivoe izlaganja od ruskih graničnih nivoa.

Dakle, postoji značajna saglasnost po pitanju nivoa baznih (i referentnih) vrednosti pojava koje dovode do termičkih efekata, kao i do nivoa koji dovode do netermičkih efekata. Razlika se ogleda u tome koji se bazni nivoi prihvataju kao osnova za definisanje graničnih vrednosti.
 

4) Kako se u praksi prevazilazi razlika u baznim nivoima koji ne smeju biti pređeni u cilju zaštite ljudi od elektromagnetskih polja?

Neke države, da bi prevazišle problem oko razlike u definiciji baznih vrednosti, donose zakone u kojima navode da polaze od baznih i referentnih vrednosti koje je definisala Evropska unija (Preporuka iz 1999 koja se odnosi samo na termičke efekte). Međutim, one , koristeći princip predostrožnosti, definišu i područja povećane osetljivosti i za njih, uzimajući u obzir i netermičke efekte, propisuju niže granične vrednosti.  

Evropska unija je svojom Rezolucijom iz 2008. godine postavila zadatak svojim telima koji se bave ovom problematikom da se referentni nivoi za granice izlaganja, koje je donela 1999. godine, usklade sa novim saznanjima o štetnosti elektromagnetskih polja. Ovo će verovatno doprineti da se smanje razlike u granicanma izlaganja koje propisuju države u cilju zaštite svog stanovništva. Za to će ipak biti potrebno nekoliko godina. 

5) Zbog čega je došlo do problema u prihvatanju baznih vrednosti koje uzimaju u obzir netermičke efekte?

Kod žrtve je neuporedivo lakše uočiti termičke efekte. Prepoznavanje netermičkih efekata, u smislu da su posledica elektromagnetskih polja, a ne nekih drugih uticaja nije jednostavno. Posebno zbog toga što ne postoje bolesti koje nastaju isključivo zbog delovanja elektromagnetskih polja. Takođe, kako ukazuju rezultati novijih istraživanja, za neke posledice odgovorne su određene kombinacije elektromagnetskih polja. Jasno je da posledice zavise i od stanja organizma u vreme izlaganja elektromagnetskim poljima (npr. da li je u fazi spavanja ili ne). Sve to ukazuje da su postojeći problemi u otkrivanju netermičkih efekata i njihovog potvrđivanja još uvek brojni.

Jedan problem koji ne može da se zaobiđe je borba nekih vlasnika izvora polja da ne dođe do snižavanja granice izlaganja, jer to za njih predstavlja dodatan trošak, nekad i vrlo veliki. Slično kao i kod proizvođača cigareta, koji su uložili ogromne napore da pušenje cigareta postane stil života mnogih, posebno mladih. Na upozorenja različitih zdravstvenih institucija, najpre su odgovarali negirajući štetan uticaj pušenja na zdravlje. Tek kada se stvorio celi pokret protiv pušenja, prestali su sa negiranjem, ali su nastavili da umanjuju uticaj pušenja na zdravlje pojedinaca i troškove u zdravstvu zemlje za lečenje bolesti izazvane pušenjem, sve u cilju čuvanja i povećanja zarade bez obzira po posledice za stanovništvo. Na ovom primeru se ujedno vidi kako je teška i komplikovana borba protiv onih štetnosti po zdravlje, koje potencijalna žrtva ne oseti odmah kao neprijatnost ili bol.
 

6) Da li su granični nivoi izlaganja jedinstveni za zdrave i bolesne, decu i odrasle ili postoje razlike?

Granični nivoi se posebno ne definišu za osetljive kategorije stanovništva, iako se u praksi mogu naći slučajevi da se prostori u kojima su dečji vrtići, škole ili bolnice, definišu kao prostori sa povećanom osetljivošću i da za njih zakonodavac propisuje niže granične nivoe. Mi smatramo da je neophodno obezbediti da u prostoru u kome se ljudi zadržavaju, nivoi granice izlaganja budu takvi da su u njima svi bezbedni. Ako se posebno štiti dečje obdanište i porodilište, zašto da se ne štiti i stan, u kome najduže borave porodilje i deca.

 

7) Da li granični nivo izlaganja isti za osobu bez metalnih implatanata i za osobu sa njima?

Granični nivoi su definisani, za sada, isključivo za osobe bez metalnih implantanata i drugih elektronskih pomagala. Treba imati u vidu da se često pod metalnim implantantom podrazumeva neki pasivni element koji je ugrađen ili privremeno postavljen u ljudsko telo. Tada osnovna opasnost potiče od električnih struja, koje se u njima indukuju usled delovanja vanjskog elektromagnetskog polja. Električna struja po telu implantanta može termički delovati ili izazvati reakcije okolnih nervnih ogranaka. Pored pasivnih implantanata, postoje i aktivna elektronska pomagala koja pomažu ljudima, a koja, pod uticajem vanjskog elektromagnetskog polja, mogu početi nekontrolisano da se pokreću i da naprave štetu. Da bi se ovaj problem umanjio, aktivni elektronski uređaji se prave sa posebnim zaštitama, tako da budu otporni na nivoe polja koji se mogu očekivati u okolini njihovog nosioca.

 

8) Da li je granični nivo izlaganja povezan sa vremenom izlaganja?

Granični nivoi izlaganja koje definišu države nisu definisani na jedinstven način. Neki su definisani kao jedinstvena vrednost nezavisna od vremena izlaganja. Drugi zavise od vremena izlaganja, jer su definisani kao srednja vrednost unutar nekog perioda merenja (npr. 6 minuta, ili 30 minuta). Postoje i granične vrednosti čije se usrednjavanje vrši na period od godinu dana. To znači da neko ne može biti izlagan elektromagnetskim poljima čija srednja vrednosti za period od godinu dana prelazi dati nivo.
Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom upoređivanja vrednosti graničnih nivoa izlaganja država, gradova ili pokrajina.

9) Na koji način država stvara uslove za zaštitu stanovnika od elektromagnetskih polja?

Država donosi zakone kojima uređuje oblast zaštite stanovnika i zaštite radnika od elektromagnetskih polja. Donosi i tehničke propise kojima definiše karakteristike uređaja koji su istovremeno i izvori elektromagnetskih polja, na način da oni ne smeju da ugroze zdravlje ljudi i rad drugih uređaja osetljivih na elektromagnetska polja. Tehničkim propisima su definisane i minimalne imunosti uređaja na elektromagnetska polja, kako bi mogli pouzdano raditi i kada se nalaze u elektromagnetskim poljima čiji su izvori drugi uređaji ili prirodne pojave.

U zakonima i tehničkim propisima država se poziva na standarde. Primena standarda je obavezna ako je to definisano u nekim zakonima, naredbama ili tehničkim propisima. Standardi definišu: pojmove, određene vrednosti (npr. granične nivoe), merne metode i procedure. Ipak, nije redak slučaj da standardi za neku oblast ili temu definišu merne metode samo načelno, a da procedure nisu ni defiisane.

Treba imati u vidu da države propisuju granične nivoe izlaganja stanovnika u skladu sa dva principa, i to: 

1. da time štite stanovnike od štetnog delovanja po njihovo zdravlje (ne “najosetljivijeg” stanovnika),
2. da je to finansijski izvodljivo.

 Razlog je jednostavan: organizacija života zahteva pristupačnu električnu energiju i razmenu informacija koju omogućuju elektromagnetski talasi. Kada bi se koristio samo ekonomski princip, i jedno i drugo bi u velikoj meri ugrožavalo zdravlje stanovništva. Ako bi se nasuprot tome težilo 100% zaštiti, postavljanje i održavanje energetskog i telekomunikacionog sistema bi bilo veoma otežano zbog cene zaštite, a to bi kočilo ne samo razvoj, već i povećanje drugih vrsta sigurnosti.

Zbog navedenog, postoje situacije kada su ispunjeni svi zakonski uslovi da se negde postavi izvor elektromagnetskog polja, ali je polje tog izvora “ušlo i okupiralo nečiji privatni prostor” bez saglasnosti vlasnika prostora. Država omogućuje onom ko se oseća oštećenim, u smislu da ima neku materijalnu ili ne materijalnu štetu od polja koje mu je “okupiralo” prostor, da koristeći zakon o obligacijama, prekine uslove za stvaranje nove štete i traži pravičnu nadoknadu za već učinjenu štetu. 

 

10) Da li mogu sam da se uverim da mi elektromagnetsko polje, kojem sam izložen jer stanujem u neposrednoj blizini dalekovoda, narušava zdravlje?

Nažalost ne možete. Za to vam je potrebna pomoć onih koji mogu ispravno da definišu elektromagnetska polja kojima ste izloženi u vašem stanu, kao i pomoć lekara uz ozbiljne laboratorijske analize u dužem vremenskom periodu. U vašem slučaju, sigurno nema posledica od termičkih efekata u vašem organizmu, već treba tražiti posledice netermičkih efekata. Oni se mogu ispoljiti na različite načine i biti pomešani sa posledicama drugih uzroka. Slično kao i u slučaju diabetesa, prilikom postupanja po standardizovanim medicinskim procedurama sa novim pacijentom najčešće se ne može pouzdano utvrditi razlog pojave bolesti. Uzroka može biti mnogo i posebno dokazivanje stepena doprinosa svakog od njih za sada je realno neizvodljivo. Zbog toga se koristi pristup delovanja na sve moguće potencijalne uzroke, na koje je moguće uticati. 

To ipak ne znači da vam je potreban neposredan dokaz da vam elektromagnetsko polje nekog izvora narušava zdravlje, da bi sudskim putem ostvarili zaštitu. U ovakvim slučajevima obaveza dokazivanja je na strani vlasnika izvora – on treba da dokaže da polje njegovog izvora vama ne pričinjava nikakvu štetu. Na vama je da pokažete da ste izloženi poljima takvih karakteristika koje neke relevantne institucije smatraju opasnim po zdravlje, a to sud prihvati. U slučaju da postoje drugi koji misle suprotno, sud bi morao da uzme u obzir evropski princip predostrožnosti.