Home Rizici od EMP i upravljanje njima Dalekovodi i podzemni energetski kablovi
E-mail Print

RIZICI OD DALEKOVODA


Vrlo je često pitanje, da li konkretan dalekovod predstavlja znatan rizik od šteta (zdravstvenih i/ili finansijskih) za stanovnike iz njegovog okruženja. Odgovor na ovo jednostavno pitanje, u mnogim slučajevima, zahteva prethodnu analizu koja je deo procene rizika. U procesu utvrđivanja rizika neophodno je:  
1. Utvrditi osnovne karakteristike električnih, magnetskih i elektromagnetskih polja kojima su ili kojima mogu biti izložene potencijalne žrtve.
2. Utvrditi osetljivost potencijalne žrtve.
3. Utvrditi rizične scenarije i mogućnost njihove realizacije u nekom periodu.
4. Utvrditi visinu moguće finansijske štete (to mogu biti: troškovi lečenja, neostvarena dobit, opravka ili zamena oštećenog uređaja, ...) za period izračunavanja rizika.

 

  
 Slika 1: Dalekovod kroz stambeno naselje                     Slika 2: Dalekovod i stambena zgrada.  

 

 

 Slika 3: Vodovi dalekovoda iznad stambenih prostorija i radionica.

 

1  Utvrđivanje karakteristika polja dalekovoda


Iako pred kućom vidimo dalekovod, znamo njegov napon i možemo da procenimo udaljenost do njegovih provodnika, to nije dovoljno za ispravnu procenu njegovog uticaja na naš život. Da bi pojasnili ove poteškoće i olakšali procenu - u nastavku ukazujemo na neke činjenice koje su vezane za magnetsko polje koje stvaraju provodnici dalekovoda.

1.1 Prostor ispod vodova dalekovoda

Najviši nivoi električnog i magnetskog polja dalekovoda nalaze se u prostoru gde su provodnici najbliži zemlji, a to je na sredini između dva stuba. Zbog temperature okoline, visina najnižeg provodnika (h2) leti je manja, a zimi veća, zbog toga su nivoi polja u tom prostoru leti veći, a zimi manji.

 
 Slika 4: Raspodela polja između stubova dalekovoda. Tamnija crvena boja predstavlja zonu sa višim nivoom polja u odnosnu na svetliju boju.

 
Iako retko, ipak postoje slučajevi da su kuće za stanovanje ili objekti za rad postavljeni direktno ispod vodova dalekovoda (sl.3). Sa stanovišta nivoa polja, oni koji su bliže središnjem prostoru između stubova, izloženi su većem riziku. 

1.2 Visina provodnika i širina obuhvaćenog prostora magnetskim poljem

 
 
 Slika 5: Kod dalekovoda istog napona, opterećenja i rasporeda provodnika, oni sa većom visinom najnižeg provodnika predstavljaju manju opasnost za stanare i prolaznike.
 

Na slici 5 pokazano je kako se, povećanjem visine najnižeg provodnika, menja nivo magnetskog polja dalekovoda (na 1 m iznad zemlje). Na primer, kod dalekovoda sa najnižim provodnikom na 8 m, nivo polja od 0.4 μΤ biće na 65 m od ose stuba, a ako mu se se podigne visina na 24 m, tada će isti nivo biti na udaljenosti od 45 m. Podizanjem visine najnižeg provodnika za 16 m, u ovom slučaju, prostor sa nivoom polja jednakim ili većim od 0.4 μΤ smanjuje se za 20 m sa svake strane od provodnika.

 

 
 Slika 6: Grafička ilustracija slike 5. Provodnici na većoj visini smanjuju prostor obuhvaćen magnetskim poljem neposredno iznad površine zemlje

Iz navedenog primera je jasno da će stanovnici koji su u blizini dalekovoda sa nižim provodnicima biti izloženi većem riziku od stanovnika koji su u blizini dalekovoda sa provodnicima na većoj visini (dalekovodi su istog napona, opterećenja i rasporeda provodnika, ali različite visine). 

1.3 Položaj provodnika i širina obuhvaćenog prostora magnetskim poljem


Granica magnetskog polja, koja se prati, ne zavisi samo od visine provodnika na dalekovodu i struja koje prolaze kroz njih (opterećenja dalekovoda), već i od rasporeda provodnika na stubu. Na sledećim slikama prikazani su uobičajeni rasporedi provodnika: 

 

   

 Slika 7: G stub sa jednim vodom. Vertikalni raspored provodnika sa jedne strane stuba 

Slika 8: Dvostrani G stub sa jednim vodom.         

 
 Slika 9: Stub B. Dvostrani raspored provodnika jednog voda.Slika 10: Stub P sa jednim vodom. Horizontalni raspored provodnika.
 
 Slika 11: Stub B sa dva voda. Sa svake strane stuba pojedan vod. Provodnici na istoj visini su iste faze (bez premeštenih faza).Slika 12: Stub B sa dva voda. Sa svake strane po jedan vod. Provodnici na istoj visini su različite faze (premeštene faze). 

 

Kod slične visine provodnika, napona i opterećenja, najširi prostor obuhvaćen magnetskim poljem stvara konfiguracija kao na slici 7, a najmanji konfiguracija kao na slici 12.
Geometrija i raspored provodnika na slikama 11 i 12 su isti, ipak razlika između njih je značajna. Na slici 11 je stanje kada dva voda imaju isti raspored faza, a na slici 12 je stanje u kojima su faze jednog voda premeštene u odnosu na drugi. Nivo magnetskog polja u slučaju dalekovoda sa rasporedom faza kao na slici 11 opada sa kvadratom udaljenosti, a u slučaju kao na slici 12 opada sa trećim stepenom.  
U tabeli 1 je dat primer opadanja nivoa magnetskog polja u zavisnosti da li ga stvara jedan provodnik (1/r), dva voda (svaki sa po tri provodnika) bez premeštanja faza (1/r2), ili dva voda sa premeštenim fazama (1/r3).

 

 Tabela 1: Primer opadanja nivoa magnetskog polja u zavisnosti da li ga stvara jedan provodnik (1/r), dva voda bez premeštanja faza (1/r2) ili dva voda sa premeštenim fazama (1/r3)

 

Bilo bi za očekivanje da se primenjuje postupak sa premeštanjem faza. To, međutim, nije uvek slučaj. Nekad je to tehnički neizvodljivo, a ponegde vlasnici dalekovoda izbegavaju to rešenje, uz argument da bi time povećali opasnosti po ljude koji se bave održavanjem. Zbog toga, sama činjenica da se na stubu nalaze dva voda (sa po tri faze) još uvek ne znači da su i faze premeštene i da udaljavanjem od provodnika nivo magnetskog polja opada sa trećim stepenom. 

1.4 Opterećenje provodnika i širina prostora obuhvaćenog magnetskim poljem


Dalekovodima se električna energija dovodi do potrošačkih centara. To su najčešće naseljena mesta ili delovi grada. Veći broj potrošača električne energije (električni uređaji stanara u stambenim zgradama i korisnika poslovnog prostora, električni uređaji u prodavnicama, školama, bolnicama, električni uređaji u pekarama, ...) čine potrošački centar.  
Potrošački centar je električno opterećenje za vodove dalekovoda koji energetski obezbeđuju sve potrošače električne energije u njemu. Uključivanjem većeg broja potrošača (u stanovima, industriji, ... ), posebno potrošača veće snage, potrošački centar povlači veće struje kroz vod dalekovoda. Time kroz provodnike voda teku jače struje, koje stvaraju jača magnetska polja. 
Raspodela polja oko vodova dalekovoda, u tabeli T1, opisana je jačinom magnetske indukcije polja, na visini od 1m iznad zemlje, na različitim udaljenostima (10m, 20m, ...) od dalekovoda. To je uobičajen prikaz, ali je ponekad ilustrativnije pratiti jednu vrednost polja (npr. 0.4 μΤ) i kako se, promenom jačine električne struje kroz vodove (promenom opterećenja), ona približava ili udaljava od dalekovoda. U toku 24 sata te promene mogu biti značajne, što može izazvati da pojedini naseljeni delovi „ulaze i izlaze“ iz zone gde su polja jača ili jednaka graničnoj vrednosti.

Na slici 13, to je pokazano na primeru dva dalekovoda.

 
 Slika 13: Granica na kojoj je nivo polja npr. 0.4 μΤ se stalno pomera, u zavisnosti od opterećenja (struja kroz provodnike). Ovde su prikazana stanja kada je opterećenje malo (npr. noću) i kada je veće (npr. oko 14 h).  

 

  
 Slika 14: Dva paralelna dalekovoda, u jednom gradu u Srbiji, i njihova polja u vreme malog opterećenja.  Slika 15: Primer sa slike 14, ali u vreme kada su dalekovodi maksimalno opterećeni.

 

Potrošački centri se među sobom razlikuju po: električnim karakteristikama opterećenja, ukupnoj snazi, dinamici uključivanja i isključivanja potrošača i td. Važno je uočiti da potrošački centri, kao opterećenje dalekovoda, vremenom mogu menjati svoje karakteristike, jer se naseljena mesta i gradovi menjaju i po veličini (broju potrošača) i po vrsti potrošača. Menjanjem karakteristika potrošačkog centra menjaju se i magnetska polja oko dalekovoda. To znači da magnetsko polje dalekovoda treba povremeno ponovo definisati, a posebno kada se iz nekog razloga bitno menja karakteristika potrošačkog centra kao opterećenje dalekovoda.

 

1.5 Ravnoteža opterećenja vodova dalekovoda


Kod dalekovoda koji nosi dva voda događa se da se opterećenja vodova razlikuju, a to utiče i na širinu prostora, oko dalekovoda, koji je obuhvaćen magnetskim poljem. U slučaju dalekovoda sa premeštenim fazama, ukupno (rezultantno) magnetsko polje vodova će se smanjivati, a taj efekat će biti najizraženiji kada su im opterećenja jednaka. Kada to nije slučaj, već postoji razlika između opterećenja, efekat smanjivanja polja će biti manji. Jedan primer, u cilju ilustracije, dat je u tabeli 2. U prvom slučaju su struje u oba voda jednake (500A=500A). U drugom, u jednom vodu je ukupna struja 400 A, a u drugom 600 A. U četvrtom slučaju, struja teče samo kroz jedan vod, a kroz drugi ne.  

 
 Tabela 2: Primer dalekovoda čiji stubovi nose po dva voda i to sa premeštenim fazama. Kada su opterećenja voda jednaka (njihova ukupna strija je 1000 A),nivo polja od 0.4 μΤ je na udaljenosti oko 38 m, a kada je opterećen samo jedan vod (1000A), isti nivo se pomerio na udaljenost preko 90 m.

 

1.6 Zaključak o utvrđivanju karakteristika polja dalekovoda


Na nekoliko primera je pokazano da karakteristike magnetskog polja u prostoru oko provodnika dalekovoda zavise od:
- položaja u odnosu na stubove dalekovoda,
- visine provodnika,
- jačine struja kroz provodnike,
- geometrijske raspodele provodnika,
- broja vodova,
- da li je realizovano, kod dva voda, premeštanje faza,
- da li postoji balans strujnog opterećenja kod faza istog provodnika, i posebno, da li postoji balans opterećenja kod dva voda postavljnih na istom stubu.
Ovime nisu iscrpljeni svi faktori koji utiču na nivo magnetskog polja, a nisu pokazani ni oni koji utiču na električno polje, kao ni na elektromagnetsko polje korone. Ipak, nadamo se da su izneti primeri pokazali da za određivanje udaljenosti na kojoj se nalazi neka granična vrednost za polje nije dovoljno poznavati:
1.napon dalekovoda,
2.vrednosti za neki sličan dalekovod,
3.izmerene vrednosti za magnetska polja bez niza drugih podataka, koji omogućuju kompletnu analizu.
Određivanje raspodela električnog, magnetskog i elektromagnetskog polja može se realizovati na više načina, i to:
- metodom najgoreg slučaja ( sa stanovišta potencijalne žrtve),
- statističkom metodom
- fazi metodom
- metoda nekorelisanih merenja.


Metoda najgoreg slučaja je postupak u kome se analitičkim ili numeričkim metodama izračunava raspodela polja za maksimalno moguće opterećenje dalekovoda. Ovde se ne vodi računa da se nivo opterećenja menja tokom 24 časa, da postoji značajna razlika između opterećenja u radnim i neradnim danima, da mora postojati rezerva kako bi bilo moguće amortizovati problem kratkotrajnog nedostatka nekog drugog energenta. U proračun se ulazi sa najvećim mogućim strujnim opterećenjima. Dobivena slika predstavlja prostor koji je obuhvaćen poljem samo u izuzetno retkim slučajevima – koji relativno kratko traju. Izvan tih udaljenosti, dalekovod ne predstavlja opasnost (ako smo pravilno odabrali graničnu vrednost). Međutim, i unutar datih udaljenosti postoje prostori u kojima su označene vrednosti prisutne u manje od 10 % vremena. Na primer, ako se procena rizika vrši za vreme od godinu dana, a kao granična vrednost za nivo magnetskog polja odabere 0,4 μΤ, može se dobiti rezultat kao na slici 13. Ovde se tokom 75% vremena u periodu od godinu dana (to je 274 dana), granični nivo nalazi na udaljenosti od 40 m, a tokom 2% na udaljenosti od 120 m. To za neke stanove znači da će biti obuhvaćeni graničnim nivoom polja tokom 2% vremena u periodu od godinu dana (to je sedam dana). Stanari u takvim stanovima su opterećeni manjim rizikom od stanara koji su svakodnevno izloženi polju čiji je nivo jednak ili veći od graničnog nivoa. Primenom metode najgoreg slučaja gubi se mogućnost sagledavanja opisanih razlika, a time se nepotrebno obara tržišna vrednost dela prostora oko dalekovoda (i stambenih i drugih objekata koji se nalaze u njemu).  

Statistička metoda omogućava prevazilaženje opisanog „slepila“ metode najgoreg slučaja. Ova metoda je složenija i teže izvodljiva, jer se zahteva definisanje statističkog modela za opterećenje voda. Ponekad su takvi podaci dostupni za konkretan dalekovod, ali ponekad nisu. Ako je poznat statistički model opterećenja za konkretan dalekovod, onda se iz njega može izraditi i statistički model raspodele polja – koji omogućava tačniju procenu rizika od gubitaka usled delovanja polja dalekovoda. Statistička metoda zahteva veliki broj kvalitetnih merenja tokom dužeg perioda i u uslovima različitog opterećenja.

Fazi metoda je kombinacija ekspertske metode i fazi logike (vrsta višenivoovske logike). Ona omogućava dobijanje upotrebljivih rezultata na osnovu bitno manjeg broja merenja u odnosu na statistički metod. Metoda zahteva posebno definisanje strategije i organizacije merenja. Zbog smanjenog broja merenja, ona je jeftinija i dostupnija zainteresovanim.


Metoda nekorelisanih merenja se zasniva na merenjima polja u okolini dalekovoda, bez poznavanja optrećenja vodova dalekovoda u vreme merenja. Broj merenja je tako mali da se od njih ne može stvoriti statistički model. Izmerene vrednosti „vise“, jer ne mogu pouzdano da ukažu da li su to maksimalne, minimalne, ili, na primer, prosečne vrednosti. Ovom metodom dobijaju se rezultati koji imaju najveću grešku u odnosu na druge opisane metode.  
 

2. Utvrđivanje osetljivost potencijalne žrtve

 

2.1 Opšte o osetljivosti potencijalne žrtve


Stanovnik u neposrednoj blizini dalekovoda, potencijalna žrtva, može imati štetu ako usled izlaganja povećanim nivoima električnih, magnetskih i elektromagnetskih polja, nastupe negativne posledice po njegovo zdravlje i/ili delatnosti koje realizuje.
Osetljivost potencijalne žrtve u stambenom prostoru koji je izložen delovanju električnog, magnetskog i elektromagnetskog polja zavisi od:
- njenog zdravstvenog stanja,
- da li ima ugrađenih pasivnih ili aktivnih implantanata i njihove osetljivosti,
- osetljivosti opreme koju koristi u stambenom prostoru za obavljanje kućnih aktivnosti,
- osetljivosti opreme koju koristi u stambenom prostoru za medicinsku dijagnostiku, nadzor ili terapiju,
- osetljivosti opreme i tehnoloških procesa koje realizuje kao deo svojih profesionalnih aktivnosti,
- osetljivosti opreme koja služi za tehničku zaštitu njegovog stambenog prostora.  

Treba naglasiti da postoji i jedna posebna osetljivost potencijalne žrtve, koja će ovde biti uslovno nazvana, eho finansijska osetljivost (EFS). Ona ukazuje koliko će se promeniti vrednost nekretnina potencijalne žrtve na tržištu, zbog toga što su u polju nekog dalekovoda. U ovom slučaju, vrednost nekretnina ne zavisi direktno od šteta koje može prouzrokovati polje dalekovoda korisniku nekretnina, već o stavu javnosti o tome kolika bi mogla biti šteta. U ovoj oblasti, stav javnosti se ne formira na znanju, već je to pre svega odraz poverenja (ili nepoverenja) prema institucijama koje definišu ili izbegavaju da definišu mere zaštite od elektromagnetskih polja. Tome naročitu pogoduju činjenice da postoje :
- vrlo različite mere zaštite koje se primenjuju u državama širom sveta,
- različiti načini definisanja parametara koji se koriste u zaštiti, tako da ih je teško upoređivati.

2.2 Osetljivost tehničkih uređaja


Osetljivost tehničkih uređaja može se utvrditi na osnovu podataka o njima (ukoliko postoje) ili merenjima u odgovarajućim laboratorijama. Međutim, u mnogim slučajevima to nije dovoljno. Neophodno je analizirati uređaje zajedno sa električnim vodovima preko kojih se napajaju i sa signalnim i antenskim vodovima (ako ih imaju), preko kojih primaju električne signale - nosioce informacija, kao i da li su uređaji uzemljeni i na koji način. Razlog za to je što su vodovi, preko kojih su uređaji uključeni u sistem, glavni sakupljači električnih, magnetskih i elektromagnetskih smetnji. Od tih vodova često zavise najvažnije karakteristike smetnji. Dužina kabla za napajanje nekog uređaja i kuda on prolazi, njegova geometrija (da li pravi petlju ili ne), postojanje zaštite - bitni su elementi za procenu mogućnosti ometanja ili oštećenja uređaja.

Prilikom normalnog režima rada dalekovodi stvaraju električna i magnetska polja na frekvenciji od 50 Hz. Ona su čvrsto „vezana“ za svoj izvor i obuhvataju ograničeni prostor oko njega. Isključivanjem dalekovoda iz električne energetske mreže nestaje i stvoreno polje. Dalekovodi stvaraju i elektromagnetsko polje korone, koje obuhvata frekvencijsko područje od nekoliko stotina kiloherca. Ovo elektromagnetsko polje se odvaja od svog izvora i nastavlja samostalno da se kreće kroz prostor dok ne potroši svoju energiju. Isključivanjem dalekovoda iz električne energetske mreže prestaje generisanje elektromagnetskog polja korone, ali polje koje je stvoreno i koje se odvojilo, nastavlja svoje kretanje. Nivo polja korone ne zavisi samo od karakteristika dalekovoda, već i od vlažnosti vazduha u neposrednoj okolini provodnika.

Stvorenim električnim, magnetskim i elektromagnetskim poljima dalekovodi direktno deluju na uređaj, ali i indirektno, indukujući smetnje u vodovima kojima su uređaji povezani za izvor napajanja ili sa drugim uređajima. Takve smetnje ulaze u uređaj i opterećuju njegove pasivne i aktivne električne/elektronske komponente i/ili se mešaju sa signalima koji nose informaciju, menjajući je na neželjeni način. Takođe, dalekovod može u određenim situacijama da promeni potencijal uzemljenja na koji je povezan uređaj i da time proizvede smetnje ili oštećenje uređaja.

 
 Slika 16: Polja dalekovoda mogu proizvesti električne smetnje koje u uređaj mogu ući različitim putevima.

 

 2.3 Zdravstvena osetljivost potencijalne žrtve 


Danas je teško pouzdano utvrditi koliko je neka konkretna osoba osetljiva na delovanje električnih, magnetskih i elektromagnetskih polja. Pre svega zbog toga što to zavisi od stanja njenog organizma, a ono se stalno menja (u toku 24 časa, meseci, godina ...). U slučajevima veoma jakih nivoa polja, kada dolazi do indukovanja značajnih gustina struja po telu potencijalne žrtve, usled kojih - zbog stvorene temperature, dolazi do oštećenja tkiva (opekotine) ili izazivanja nekontrolisanih kontrakcija mišića, štetno delovanje polja se lako i neposredno utvrđuje. Takvim poljima, kao što je pokazano, stanovništvo iz okoline dalekovoda nije izloženo. Ipak, kako je, u tehničkom smislu, živi organizam složen elektrohemijski sistem, jasno je da on mora reagovati na elektromagnetska polja. Polja dalekovoda nemaju dovoljno energije da direktno menjaju hemijski sastav supstanci u organizmu. Međutim, delovanjem na kretanje jona u organizmu, ona mogu izazvati procese koji utiču na stvaranje ili sprečavanje stvaranja važnih hemijskih supstanci za život organizma (npr. hormona), regulisati njihov protok kroz membranu ćelija i sl. , i na taj način izazvati biohemijske promene. Da li će se, kada i na koji način to manifestovati kao zdravstveni problem zavisi od vremena izlaganja, trajanja veštački izazvanih biohemijskih stanja, i specifičnosti svakog organizma. Epidemiološka istraživanja, poslednjih godina, sve jasnje ukazuju da polja koja stvaraju dalekovodi mogu negativno da utiču na neurodegenerativne procese u ljudskom organizmu, izazivajući, pre svega, staračku demenciju i Alchajmerovu bolest. Istraživanja pokazuju da vreme izlaganja ima odlučujući značaj na procenat ljudi koji će imati štetne posledice. Istraživanja objavljena 2008. godine u Švajcarskoj ukazuju da će nakon 15 godina izlaganja magnetskim poljima većim od 0.4 μΤ, sa poverenjem od preko 90% , verovatno svi koji su bili izloženi imati štetne posledice vezane za neurodegenerativne procese.  

Epidemiološka istraživanja su u osnovi zasnovana na statističkim analizama, zbog toga njihovi rezultati ne mogu dati konkretan odgovor za konkretnu osobu, ali ukazuju na mogućnost da osoba ima štetne posledice. To znači, da konkretna osoba, imajući uvid u mogućnosti ili verovatnoće, sama odlučuje o nivou polja kojem će dopustiti da bude izlagana. Može joj pomoći i primer drugih zemalja. Tako na primer, Holandska vlada je 2005. godine, polazeći od rezultata do tada realizovanih epidemioloških istraživanja, donela preporuku da se stanovništvo ne izlaže magnetskim poljima frekvencije 50 Hz čiji je prosečni godišnji nivo iznad 0.4 μΤ . 

 

3. Identifikacija rizičnih scenarija i mogućnost njihove realizacije 


Električna, magnetska i elektromagnetska polja dalekovoda predstavljaju opasnost po stanovništvo koje živi u njegovoj neposrednoj blizini. Ona su opasnost zato što u određenim okolnostima mogu (ali i ne moraju) da prouzrokuju štetu. Okolnosti u kojima je to moguće nazivaju se rizičnim scenarijima. Broj pojava konkretnog rizičnog scenarija, u nekom periodu, iskazuje se kao verovatnoća ili, u slučaju malog broja podataka, kao mogućnost. Svaki rizični scenario definisan je za konkretne okolnosti i ne može se preslikavati sa jednog slučaja na drugi. Za svaki rizični scenario može se definisati šteta koja može da nastane i, u najvećem broju slučajeva, njena visina. Mogućnost (ili verovatnoća) pojave rizičnog scenarija u datom periodu i vrednost štete koja pri tome nastaje su elementi koji definišu rizik, a koji je izražen finansijski i koji važi za definisani period i scenario.


Utvrđivanje rizičnog scenarija može se realizovati ako se poznaje nivo polja kojim je izložen stambeni prostor, odnosno dinamika njegove promene i osetljivost potencijalne žrtve. Pri tome, u nekim slučajevima nije dovoljno poznavati polja dalekovoda koja su posledica njegovog normalnog rada, već i polja koja stvara u uslovima kvarova ili akcidenata.


Rizični scenario koji može dovesti do štete u stambenom prostoru blizu dalekovoda zavisi i od nivoa polja u tom prostoru koji kumulativno stvaraju i drugi izvori (bez obzira na njihovu lokaciju). Isti nivo polja u jednom stambenom prostoru može stvarati beznačajan rizik, a vrlo ozbiljan u drugom. U neku čašu možete bez posledica da dolijete 1 dl vode, ali će u drugoj i deseti deo te količine izazvati izlivanje vode. Količina vode koju čaša može primiti zavisi od toga koliko u njoj već ima vode. Analogno, neispravne električne instalacije mogu biti uzrok tzv. net i lutajućih struja, koje u stambenom prostoru mogu stvarati nivo magnetskog polja (na frekvenciji od 50 Hz), više od 0,4 μΤ. U tom slučaju je, i bez uticaja dalekovoda, stvoreno polje za koje rezultati epidemioloških istraživanja ukazuju (po stavovima više organizacija i zemalja) da mogu naneti ozbiljnu zdravstvenu štetu stanarima. 

 

4. Upravljanje rizicima


Jedno od osnovnih načela u zakonima za zaštitu stanovništva od elektromagnetskih polja mnogih zemalja, je izbegavati nepotrebno izlaganje električnim, magnetskim i elektromagnetskim poljima. Najbolji način da se upravlja rizicima je ne izlagati se nepotrebno opasnostima. To nije uvek moguće. Zbog toga upravljanje rizicima znači dovođenje nametnutih rizika na prihvatljiv nivo. Svako treba da za sebe odredi prihvatljiv nivo rizika, koji zavisi od mogućnosti pojedinca da snosi troškove za održavanje rizika na niskom nivou. 


Preduslov za upravljanje rizikom od dalekovoda je poznavanje rizika. Smanjenje rizika na prihvatljiv nivo može se postići u više koraka i na više načina, i to preduzimanjem: organizacionih, pravnih, finansijskih i tehničkih mera. Troškovi za smanjenje rizika zavise od vrsta aktivnosti koje treba preduzeti i oni mogu veoma da se razlikuju od slučaja do slučaja. Troškovi mogu biti mali, jer je za postizanje prihvatljivog rizika dovoljna preraspodela izvora u stanu ili promena namene prostorija, ali mogu biti i tako visoki da je jeftinije promeniti lokaciju stanovanja. Skupo je investiranje u pogrešnu ili nepotrebnu zaštitu. Najskuplje je živeti u strahu i sa osećajem krivice.